1 ... 13 14 15 16 17 18 19 20 ... 35

-------- ► - Baqo umarov

bet17/35
Sana26.09.2017
Hajmi24 Kb.

-------- ►  


H C  


+  


2 C 0


2


0

C H 2OH 


H2C   -  O C O  


H2C


Agar  to'yinm agan  spirt  molekulasidagi  qo 'shbog'  va  gidroksil  guruhlari 
orasida bir qancha uglerod atomlari bo'lsa,  ular bir-birining ta ’sirini sezmaydi 
va  m odda  bifunksional  xossalarini  nam oyon  qiladi,  y a’ni  q o'shb og '  oddiy 
alkenlardek,  О Н -guruhi  esa spirtlardek  reaksiyaga kirishadi.
T o 'y in m ag an   spirtlarning  keyingi  vakillaridan  s itro n e llo lspirti  geraniol 
bilan  birga  k o 'p   o 'sim lik lar  tarkibida  uchraydi.  U lar o 'tk ir yoqim li  hidga 
ega  va  sh uning  uchun  parfum eriyada  keng  ishlatiladi.  A tirgul,  lim on  va 
geran  m oylarida  sitronellol  boshqa sp irtlar  bilan  birga  aralash m a  tarzida 
uchraydi.
CH2 = CH -  CH, -  

С Н , -  


CH2 -  CH -  CH2-  CH2 -  OH 
sitronellol

■ 
I

С Н з 


CH3
Tarkibida ikkita qo'shbog'  tutgan spirtlarning birinchi vakili geranioldir.  U  
atirgul,  geran,  lim on  m oylari  tarkibida  uchraydi.
CH3 -  

С  


= CH -  CH2 -  CH2 -  

С  


= CH -  CH, -  OH 
geraniol

I

С Н з 


CH3

Ikki atomli spirtlar molekulasida ikkita gidrooksil guruhi uglerod zanjiridagi 
har  xil  uglerod  atom lari  bilan  bog'langan  bo'ladi.  Ikki  atom li  spirtlarning 
ratsional  nom lari tegishli olefinlarning nomlariga glikol  so'zini  qo'shish bilan 
ifodalanadi:  m asalan,
HO -  H2C -  CH
2
 -  OH 
H3C -  pH  -   CH
2
 
H3C -  CH
2
 -  CH -  CH

etilen g lik o l 
OH 
OH 
OH  OH
( e ta n d io l-
1
,
2

p ro pilenglikol 
b u ta n d io l  — 
1,2
(p r o p a n d io l-
1
,
2
)
Sistematik  (IU PA C )  nom enklaturaga ko'ra ikki  atom li spirtlarni  nom lash 
uchun  to'y ingan  uglevodorodlarning  nom iga 

—  diol 


qo'shim chasi  qo'shib 
aytiladi.  B unda  gidroksil  guruhi  bilan  birikkan  uglerod  atom lari  raqam lar 
bilan  ko'rsatiladi,  m asalan:

1  2 




1 2  



4


H 2C -  C H
2
  -  CH  -  C H
3
 
H
2
< p - C H
2
  - C H
2
- C H
2
O H  
OH  
OH  
OH
butandiol  —  1,3 
butandiol  -   1,4

Olinish  usullari


1.  Digalogen  alkanlarning gidrolizlanishi


E tileng likol  ishqorli  m u h itd a   d ib ro m e ta n d a n   hosil  b o 'la d i  (V yurs 
reaksiyasi):
H 2£  -  £ H
2
 
+ 2 H , 0  
[ O H ']  
H
2
C - C H
2
 
+   2 H B r
HO  
O H

ir


  Hr


1,2  -   dibrometan 
etandiol  —  1,2

2.  Alkenlarni KMn04bilan neytral muhitda oksidlash


[O]  (K M n04;  HOH)


H3C -  CH =CH2--------------------------------►


  H3C -  C H (O H )- СH2(OH)


propandiol-1,2

Kimyoviy  xossalari


G likollar bir atom li  spirtlarga xos bo'lgan barcha  reaksiyalarga kirishadi. 
U larning  m olekulasida  ikkita  gidroksil  guruh  bo'lganligi  uch un   reaksiyada 
bitta yoki  ikkala gidroksil guruhi  ham   qatnashishi  m um kin.

Ishqoriy  m etallar  ta ’sir  ettirilganda,  glikolyatlar  hosil  bo'ladi:
H
2
C - O H  
+N a
H2C -  O N a 
+ N a
-  H
- H
H 2C -  OH
H2C -  OH
H ,C  -  O N a
H2C -  O N a
U shbu  reaksiyadan  ko‘rinib turibdiki, dastlabki bosqichda oraliq  m ahsulot 
natriy  m onoglikolyat  hosil  bo'ladi.
G likollar  oraliq  m etallarning  ionlari  bilan  xelat  tuzilishga  ega  rangli 
kom pleks  birikm alar  hosil  qiladilar:
H
2
C - Q  H  HO;

' + ’  ’  A C u   +  . . .
H
2
C - O H
H O -C H ,

-
H l o - C H ,
H , C - 0 .
‘ I
H 2C  -  o '  
H
,C u

„о-сн2


I
' O - C H ,
Bu  reaksiya glikollar uchun  sifat  reaksiya  hisoblanadi.
G lik ollar oksidlanishi  natijasida  bir qator organik  m oddalar aralashm asi 
hosil  bo'ladi:

H 2c  -  OH


I
H2C -  OH 
etilenglikol
4

c - c


H -^ 
^ H  
glioksal
[O]
HO -  CH
2
 -  С
I
glikol  aldegid

I



[O] 
J i
------------ *’ H O - C H
2
- C ^
OH
glikol  kislota
0*4 
^ * 0
 
[O] 
O
4
,
C - C  
------------ ►  
C - C
H ^  
"''O H  
H O ^  
''" O H
glioksil 
oksalat
kislota 
kislota
Etilenglikolning  olinishi  va  ishlatilishi
S anoatda etilendan  etilenglikol  quyidagi  usullarda olinadi:
l . H 2C =  CH
2
 +  C lr-
H2C  -   CH-,
+ H O H ,
-2HC1
H O -C H
2
- C H
2
 -O H
2.  H2C =  CH
2
 + H0C1
f  
r
Cl 
Cl
+  HOH
H O - CH
2
-C H ,-C 1  
---------►  Н О -С Н з-С Н т-О Н
-HCI
Etilenglikoldan antifriz xususiyatlariga ega bo'lgan  m oddalar tayyorlashda 
foydalaniladi.  Etilenglikol  murakkab poliefirlar,  lak-bo'yoq va sintetik tolalar 
(m asalan,  Iavsan  )  olishda  m uhim   xom ashyo  hisoblanadi.

U ch  atom li  spirtlarning  eng  oddiy  vakili  — glitserin 
H O -C H
2
- J H - C H
2
-O H
U sistem atik nom enklaturasiga binoan propantriol—1,2,3  deb ataladi.

Olinishi


G litserin tabiatda erkin  holda  uchram aydi,  lekin  m urakkab efirlar holida 
keng tarqalgan.
G litserin  sanoatda  yog*  va  m oylarni  ishqorli  m uhitda  gidrolizlash  yo'li 
bilan  olinadi:
H2
H2(j:-OH
H
+  3  NaOH 
-----►
 
HC -  OH  +  3  R -  COONa
H2C -  OOCR 
H2C -  OH
Bunda  R  — yuqori  m olekulyar yog‘  yoki  moy kislota  radikali.
Qandsim on m oddalarning yatriy bisulfit ishtirokida bijg'ishi  natijasida ham 
glitserin  hosil  bo'ladi:
C6H120 6 
-----►
 
CH2- C H - C H 2 
+  С Н з - с  
+  с о 2
OH 
OH  OH 
H
Hozirgi  vaqtda glitserin sanoatda propilendan  ham   olinadi:
+ Cl
2
 
+ NaOH
h
3
c - c h = c h
2
----------- ►
  c i - c h
2
- c h = c h
2
----------* 

носн2


-сн=сн2 


— *■
p ro p ilen  
-H,  500°C 
allil  xlorid 
-NaCl 
allil  spirt 
H
2
0 2;  kat.
---------------- ►
 
H O-CH
2
-CH (OH )-CH2-O H
glitserin

Glitserinning fizik-kimyoviy xossalari


G litserin  quyuq  m oysim on,  shirin  t a ’mli  suyuqlik.  U  suv  bilan  istalgan 
nisbatda  aralashadi,  zichligi  1,26  g /m l,  spirtda  eriydi,  efir  va  xloroform da 
erimaydi.

G litserin  spirtlarga  xos  bo‘lgan  barcha  reaksiyalarga  kirishadi.  G litserin 
m o n o -,  di-  va  tribirikm alar hosil  qiladi.
G litseringa  ishqoriy  m etallar  ta ’sir  ettirib,  glitseratlar  olinadi.  Bunda 
kim yoviy  reaksiyaga  kirishayotgan  gidroksil  g u ru hlarning   soniga  qarab 
m onoglitserat,  diglitserat  va  triglitseratlar  hosil  bo'lishi  m um kin.

H


2

C - O H  


H2C -  ONa 


H


2

C - ONa 


H


2

C - O N a



+NaOH 



+NaOH 



+ NaOH 


|


H C - O H ------------ ►


  H C -O H   ---------- ► H C -O N a  ------------ ►


 


H C -O N a



-H20  



-H-Ю 



-H20  


I


H2C -  OH 


H2C -  OH 


H


2

C - OH 


H2C -  ONa


natriy 
natriy 
natriy
monoglitserat 
diglitserat 
triglitserat
G litserin  ikki  valentli  metall gidrooksidlari  ta ’sirida ham  glitseratlar hosil 
qiladi:
/ H
H .C - O H  
H X - O .  
O - C H ,

'I  
> <  
I "
HC -  OH  + Cu (OH
)2
  ---------- ►
 
H C - O  
p - C H  
+  
2  H->0



I
H2C -  OH 
H,C -  OH 
H O - CH,

mis(II)  glitserat


G litseringa  noorganik  va  organik  kislotalar ta ’sir  ettirilganda  ти гак к аЬ  
efirlar hosil  bo'ladi:

H


2

C -  ОН 


О 


H+ 


H


29

 -  OOC -  CH


3

H C - O H   + 


3 C H


3

- C (  


 



--H


9

- O O C - C H


3

н2с-он 


он 


-зн2о 


H2C-OOC-CH3


sirka  kislota 
glitserin  triatsetat
G litserin  nitrat  kislota bilan  trinitroglitserin  hosil  qiladi:
H2(^- OH 
H
2
C -  0 N 0
2
H C - OH   + 3  H 0 - N 0
2
---------►
 
H C -  0 N 0
2
 

3  H 20
H
2
C -  O H 
H
2
C -  0 N 0
2
trinitroglitserin
G litserin oziq-ovqat sanoatida vino,  likyor,  lim onad ichim liklariga shirin 
ta ’m berishda, to'qim achilik sanoatida m atolam i  pardozlashda,  elektrotexnika 
sanoatida,  nitroglitserin va tutunsiz porox olishda,  parfum eriya va tibbiyotda 
ishlatiladi.

G litse rin   k o ‘p  asosli  karbon  kislotalari  bilan   p o lik o n d e n sa tla n ish  
reaksiyalariga  kirishganda poliefir (alkid) polim erlari  olinadi.  Bu polim erlar 
plenka hosil  qiluvchi  m aterial sifatida va lak-bo‘yoq sanoatida qo'llaniladi.
G litserin d an   ham   k o 'p ro q   gidroksil  guruhlari  tutgan  sp irtlar  tabiiy 
birikm alar  holida  uchraydi.  U larning  barchasi  norm al  tuzilishdagi  uglerod 
skeletidan iborat va tegishli  qansdsim on  m oddalardan  hosil  b o'ladi.
F E N O L L A R
Gidroksil guruhi bevosita aromatik halqadagi uglerod atomlariga bog'langan 
organik  birikm alarga  fenollar deyiladi.  F enollar  b ir-,  ikki-  va  k o 'p   atom li 
bo'ladi.
Bir  atom li  fenollarning  eng  oddiy  vakili  fenol  C,.H5O H   hisoblanadi. 
Fenolning  izom eri  yo'q. Toluil  C H 3C 6H 5  -  radikali  fenolning u ch ta izom eri 
bor.  U lar  krezollar  deb  ataladi.

OH 


OH 


OH 


OH


fenol 
orto-krezol 
m eta-krezol 
CH,
para-krezol
Fenollarning  olinishi
1.  Toshko ‘m ir  smolasidan  olish
T o sh k o 'm irn i  kokslash  paytida  hosil  b o 'ladig an  ikkinchi  fraksiyani 
(qoram oy fraksiyasi)  ishqorlar bilan  qayta ishlab  haydalganda fenol  va uning 
gomologlari  (orto-, m eta- va para-krezollar)  olinadi.  Hosil bo'lgan fenolyatlar 
kislotalar bilan  reaksiyaga kirishib, fenollarga aylanadi,  nihoyat ular qaytadan 
fraksiyalab haydaladi va tozalanadi:
to s h k o 1 m ir  +  N aO H   — ►
  fe n o ly a tla r  +   H2S 0 4  — ►
  fe n o lla r
2.  Izopropil  benzoldan fe n o l olish
H* 
/ - л   C H , 
P
2
 
.
+  H 2C  = CH  -  C H , 
*  ( 0 / - С Н  -  C H ,
propilen
benzol 
izopropilbenzol
(  kumol)

( о Я -о -о н  


*



 


(о)-он  +  сн3-$-сн3


—  


СН3 


—  


atseton


kum ol  gidroperoksid 


fenol


3. 
A.  K eku le  reaksiyasi.  Sulfokislota  tuzlarini  o ‘yuvchi  ishqorlar  bilan 
aralashtirib  qizdirganda  ham   fenollar hosil  bo'ladi:

S 0 3Na  +  NaOH —  


OH 



Na2S 0 3


Fizikaviy xossalari
16 - j a d v a  1.

Fenollarning fizikaviy  xossalari


Birikmaning


Fenollarning


Suyuqlanish


Qaynash


norm


formulasi


harorati,  °C


harorati,  °C


Fenol


C6H 50 H


41


182


o-Krezol


C H 3C6H4OH


30


192


m-Krezol


C H 3C6H4OH


11


203


p-Krezol


C H 3C6H40 H


36


202


Pirokatexin


1,2-C6H4( 0 H ) 2


105


245


Rezorsin


1,3-C6H4( 0 H ) 2


110


277


Gidroxinon


1,4-C6H4( 0 H ) 2


171


286


Pirogallol


1,2,3-C 6H3( 0 H ) 3


133



Floroglyutsin


U .S - Q H t f O H ) ,


219


*


Izoh  :  *  -  yuqori  haroratda  parchalanadi


Bir  atom li  fenollar  o 'tk ir  hidli  kristall  m odda.  U lar  suvda  yom on,  spirt 
va  efirda  yaxshi  eriydi.  F enollar  antiseptik  xossaga  ega.  U larning  fizikaviy 
doimiyliklari  16—jadvalga keltirilgan.
K imyoviy xossalari
F enollar  spirtlardan  farqli  ravishda  kuchsiz  kislota  xossasini  nam oyon 
qiladi.  Fenol  uchun  pKa  =   9,7 b o'lib,  ularning kislotali  xossalari spirtlardan 
kuchli.  Bunga  sabab  kislorodning erkin  elektron jufti  benzol  halqasining n- 
bog'i  bilan  p -п  tutashish  tizimi  hosil  qilishidir.  Buning  natijasida  elektron 
buluti  zichligining  bir  qismi  kisloroddan  C - 0   bog'i  orqali  halqaga  tom on 
siljiydi.  Shunday  qilib,  vodorod  atom ida  m usbat  zaryad  paydo  b o'ladi  va 
fenol gidroksilining vodorodi  kislota xossalariga ega bo'lib qoladi:

0

‘  +  н +


ОН 
+  NaOH 
----- ►
 
O N a 

Н20
f e n o l 
n a triy   fe n o ly a t
1.  A lkillash reaksiyasi  (Fridel-Krafs-Gustavson  reaksiyasi)
£>H
H3C —( O )  
+  (CH
3
)
2
CHC1 
A1C13( 
H
3
C— ( 0 > —CH(CH
3)2
  +  HCI 
w -krezol
2.  Fenollar  oddiy efirlarining hosil bo ‘lishi
Fenolyatlarga  galogenalkanlar  yoki  galogenarenlar  ta ’sir  ettirib  olinadi:
( O ) -
0
Na  + 
CH3I 
-----► 
< g } - O C H
3
 

Nal
anizol  (fenilm etil  efir)
3.  Fenollar  m u ra kk a b   efirlarining hosil bo ‘lishi
( Q y O N a   +  Cl-jjMTHj  —► < ^ 0 )-0 -^ -C H 3  +NaCl  ( o ) k ) - C - C H 3
natriy 
atsetil 
fenilatsetat
fenolyat 
xlorid
F e n o lla rg a   g a lo g e n la r  t a ’sir  ettirilsa ,  u c h ta   v o d o ro d   a to m i  o 'r in  
alm ashinib,  uch  galogenli  fenollar  hosil  bo'ladi:
OH 
OH
[ O ]  
+  3 Вг
2
 


3H B r
2,4,6-tribrom fenol
Fenollarning  nitrolanishi
Suyultrilgan  nitrat  kislota  ta ’sir  ettirilganda  orto-  va  para-n itro fen o llar 
aralashm asi  hosil  bo'ladi:
OH 
OH
A
y
-14102
I O J  
OH  +  2  H N 0
3
 
— ►
 
[ O J  
+
o rfo -n itro fen o l 
N 0
2
p a ra - n itro fe n o l

4. 
Fenolga konsentrlangan  nitrat kislota ta ’sir ettirilganda faqat trinitrofenol 
hosil  bo'ladi:
Fenol va  uning sanoatda  ishlatilishi
F en o l,  asosan,  sintetik  sm olalar  va  plastm assa  ishlab  ch iq arish d a , 
shuningdek,  bo'yoqlar, dori-darm onlar va har xil organik birikm alar sintezida 
xom ashyo sifatida  qo'llaniladi.  Fenolning  m a’lum  m iqdori  poliam id tolalar 
ishlab chiqarishda ishlatiladi.  Fenol  kuchli  antiseptik m odda bo'lgani  uchun 
ilgari tibbiyotda  ishlatilar edi.  Uning 0,5-3  %  li eritm alari jarrohlik asboblarni 
dezinfeksiyalash  uchun  ishlatiladi.
Fenol  form aldegid bilan  kondensatlanib,  orto-  va /w o -o k sim etilfen o llar 
hosil  qiladi.  Bu  m odda,  o 'z   navbatida,  yana  fenol  bilan  reaksiyaga  kirishib, 
yuqori  m olekulyar birikm aga aylanadi:
O lingan  fenoplastlar elektrotexnikada,  m ashinaso zlik,  kim yo  san o a ti- 
ning turli  tarm o q larid a  rangli  va  qora  m etallar o 'rn id a   ishlatiladi.

(о)-он  + н2с = о 



он  + 


hoch


2-(


o


)-


oh


CH2OH 
n- oksimetilfenol 
о -oksim etilfenol
(ch -O U
  + 
H0CH2- ( O ) - 0 H   ----------
*'
^ C H 2OH
OH 
O H  
OH
IK K I-  VA  U C H   A T O M L I  FEN O LLA R
Ikki  atom li  fenollar uchta  izom er holida mavjud.
Ikki  atom li  fenollar fenollarga xos barch a reaksiyalarga kirishadi.  Bunda 
bitta yoki ikkita gidroksil guruh reaksiyada qatnashishi  m um kin.  Molekuladagi 
gidroksil guruhlar soni ortishi bilan ularning oksidlovchilar ta ’siriga  moyilligi 
ortadi va oson  oksidlanadi.

ОН 


ОН 


, - д
( ^ f 0H  
н о  о н

ОН 


gidroxinon

 

pirokatexin 


rezorsin


Pirokatexin.  Orto-sulfofenoldan ishqorlar ishtirokida qizdirish yordamida 
suyuqlantirib olinadi:

/— \ 


+ NaOH; Д 


/— \


( Q b O H  


*■  ( 0 / - O H  



Na2S 0 3


5 0 3Na 


X)H


Pirokatexin  F e C I3  bilan yashil  rang hosil  qiladi.  U oson oksidlanadi.
N a 0 3S 
HO
У д  
+ NaOH;  Д 
'S- д

( O )


— SOjNa 

- - - - - - - - - - ►


 


\ 0 ) — 


OH 


N a
2
S 0
3

m-benzoldisulfo- 


rezorsin


kislotaning  natriyli  tuzi


Rezorsin.  Rezorsin  ham   boshqa  ikki  atom li  fenollar  kabi  oksidlanadi. 
U ndan  b o 'y o q lar  va  polim er  m ateriallar  sintezida  oraliq  m ahsulot  sifatida 
foydalaniladi.
Gidroxinon.  Suvda oson eriydi,  oksidlanganda sariq rangli xinonga aylanadi:

H O — ( o V - O H   ---------------- ►  


0 = O


= 0


w
 
-2H20
gidroxinon 
xinon
G idroxinon  ju d a  tez  oksidlanganligi  uchun  fotografiyada  ochiltirgich 
(proyavitel)  va sanoat tarm oqlarida antioksidant sifatida ishlatiladi.
Uch atomli fenollarning uchta izomeri bor:
OH 
OH 
OH
s
k
"
 
S
r
 
A

о н  


у 


HO 


OH


OH


pirogallol 


oksigidroxinon 


floroglyutsin



Pirogallol..  Kristall  modda,  132"C da suyuqlanadi.  U tabiatda uchraydigan 
gall  kislotasini  qizdirib  olinadi:

COOH


OH 


OH


gall  kislota 
pirogallol
Pirogalloldan gazlarni tahlil  qilishda,  fotografiyada va b o'yo qlar sintezida 
foydalaniladi.
Benzol  kabi  q o ‘sh  yadroli  aren  hisoblangan  naftalinning  ham   gidroksil 
guruhi  tutgan  hosilalari mavjud.  U lar halqadagi  О Н -guruhi  o‘rniga ko‘ra ikki 
xil  izom erlar  hosil  qiladi:
a -n a fto l 
P-naftol

T .suyuq.=  96  °C  


T .suyuq.=  122  HC


N aftollar fenollardek tegishli  sulfokislotalarni  ishqor bilan  suyuqlantirib 
olinadi.  N aftollarning  diazoniyli  tuzlari  bo'y o q lar  olishda  ju d a   m uhim  
birikm alar  hisoblanadi.

AROMATIK  SPIRTLAR


Yon zanjirida gidroksil guruhlarini tutgan alkilaromatik uglevodorodlarning 
hosilalari  arom atik  spirtlar  deb  ataladi.
N om enklaturasi
O datda,  arom atik spirtlar ratsional  nom enklatura b o 'y ich a  nom lanadi:

jOH 


( o ) -  CH


2

CH,OH 


( o ) -  CH =  CH  -   CH2OH

 

fenilkarbinol 


p-feniletil  spirti 


p-fenilallil  spirti


Olinishi
Erkin holatda va ayniqsa efirlar ko'rinishida aromatik spirtlar tabiatda keng 
tarqalgan.  O datda,  ular efir m oylari  tarkibida bo'ladi. A rom atik spirtlarning 
sintez qilish usullari,  xuddi alifatik spirtlarnikidek,  m asalan,  tegishli  arom atik 
uglevodorodlarning  galogenli  hosilalariga  ishqorlar  t a ’sir  ettirish:

Н
2
С1  + NaOH 
b e n z il  x lorid
© N :  H2OH 

NaCl 
b en zil  sp irti
B enzil  spirti  (fenilkarbinol)  rangsiz  suyuqlik  bo 'lib,  250°C  haroratda 
qaynaydi,  suvda yom on eriydi,  organik erituvchilarda yaxshi  eriydi.  Xushbo'y 
hidga ega m urakkab efirlar ko‘rinishida o'sim lik smolalarida va jasm inning efir 
moyida  (sirka kislota efiri  ko'rinishida)  uchraydi.  Benzil  spirtning  m urakkab 
efirlari parfumeriya sanoatida ishlatiladi.
P -feniletil spirti.  Qaynash  harorati  220°C  bo'lgan  suyuqlik,  atirgul  hidli. 
U  atirgul  m oyining  asosiy  qismini  (60%  gacha)  tashkil  qiladi.
p-feniletil  spirti  parfum eriya sanoatida qim m atbaho m odda  hisoblanadi. 
Sanoat miqyosida  p-feniletil spirti benzol va etilen oksiddan quyidagi reaksiya 
bo'yicha olinadi:
A rom atik spirtlarning fenollardan dastlabki farqi shundan iboratki,  ularda 
yaqqol ifodalanadigan kislotali xossalari  deyarli yo'q.  U lar kimyoviy xossalari 
jihatidan  alifatik  qator  spirtlarga  ju d a  yaqin.  Ishqoriy  m etallar  ta ’sirida 
alkogolyatlar hosil  qiladi,  oksidlanganda esa tuzilishiga ko 'ra  tegishli  aldegid 
yoki  ketonlarga  aylanadi.  Osonlik bilan  oddiy va m urakkab efirlar hosil qiladi 
va hokazo.
S p irtlar  m olekulasidagi  gidroksil  guruhi  vodorod  ato m in in g   boshqa 
uglevodorod  radikaliga o 'rin   alm ashinishidan  hosil  bo'lgan birikm alar oddiy 
efirlar deyiladi.  Oddiy  efirlarning um um iy form ulasi:
( o )   +  H 2C  — / CH
2
 
A lCl,  r

Do'stlaringiz bilan baham:

©2018 Учебные документы
Рады что Вы стали частью нашего образовательного сообщества.
?


---bsmllahir-rhmanir-rhm-4.html

---bsmllahir-rhmanir-rhm-9.html

---default-normal.html

---ekolozhi-3.html

---ekolozhi-8.html