1 ... 26 27 28 29 30 31 32 33 34

— --------- — c o s 2 6 = nX t - Materiallar

bet33/34
Sana15.10.2017
Hajmi78.98 Kb.

— ---------


— c o s 2

6 = nX t


s in #  
s in #
bu  yerda  d  -   tekisliklar  orasidagi  masofa.  Uzil  kesil
2 d  sin в  = nX 
(a)
boMadi.  Mana  shu -   Breg  shartining  matematik  ifodasi  hisoblanadi.  Bu  rent­
gen  nurlarning  biror  tekislikdan  qaytishi,  tushayotgan  nur  m a’lum  Q  bur- 
chagi  ostida  boMib,  yuqoridagi  nisbat  saqlangan  holdagina  yuz  berishini 
bildiradi.  n  soni  qaytish  tartibi  deb  ataladi.
Endi  rentgen  nurini  tekshirilayotgan  namuna  sirtidan  qaytish  sxemasi 
bilan  tanishamiz.  Sirtga  tik  ravishda  tushayotgan  tutam   diametri  l,5-2m m  
boMgan  yuzachani  egallaydi  (15.27-rasm).  Bu  yuzachada,  tajribalarning 
ko‘rsatishicha,  katta  miqdorda  yoritilgan  kristallchalar  orasida  Breg  sharti-

ga  mos  keladigan  kristallar  ham  b o ‘ladi.  Bunda  nur  kristallardan  qaytadi. 
Qaytgan  nurlar  konus  shaklida  sirt  hosil  qilib,  ch o ‘qqidagi  burchagi  360°  -  
46?  ga  teng  boMadi.  Agar  ularning  yoMiga  fotoplyonka  q o ‘yilsa,  unda  radi­
usi  h  ga  teng  boMgan  (15.27-rasm)  aylana  tasviri  paydo  boMadi.
t g ( \ 80° -  26) = - t g 2 6  = 
(b)
ekanligi  k o ‘rin ib -tu rib d i.  Bu  yerda  a -   plyonkadan   m etall  sirtig ach a 
boMgan  m asofa. 
/ 7
  va  a  oMchab  olinadi,  bular  orqali  Q  burchak  topila­
di.  A gar  (a)  ifodaga  qaytadigan  boMsak,  toMqin  uzunligi  X  va  qaytish 
tartibi  n  maMum  boMsa,  kristall  tekisliklari  orasidagi  m asofa  d   ni  topish 
mumkin.  Bu  oMchamni  kuchlantirilmagan  kristall  oMchami  d 0  bilan  taqqos- 
lanadi.  Shu  yoM  bilan  kristallning  qaytaruvchi  sirtiga  tik  y o ‘nalgan  uza- 
yishni  aniqlasa  boMadi.
15.27-rasm.
Amalda  aytilt^.i  ishlarni  bajarish  ancha  qiyin.  OMchov  ishlarini  bajarish- 
da  katta  aniqlik  talab  etiladi,  chunki  d  va  d„  m iqdorlar  bir-biriga  yaqin  miq- 
dorlardir.  Ularning  farqi  yanada  kichik  son  boMadi.
Plyonkadan  namunagacha  boMgan  a  masofani  oMchash  ham  ancha  qi- 
yinchilik  tu g ‘diradi.  Bu  masofa  aslida  50  mm  lar  atrofida  boMadi  va  uni 
chizgMchda  oMchash  yaxshi  natija  bermaydi,  chunki  m ikrongacha  boMgan 
katta  aniqlik  talab  etiladi.  Mikrometrga  o ‘xshagan  boshqa  aniqroq  oMchov 
asbobidan  ham   foydalanib  boMmaydi.  Chunki  kassetadagi  plyonka  oMchov 
asbobi  ta’sirida  qirilishi  yoki  egilishi  mumkin.  Shunga  k o ‘ra  oMchangan  a

masofasi  haqiqiy  masofadan  biroz farq  qilishi  mumkin.  Shuni  ham  e ’tiborga 
olish  kerakki,  kunduzgi  sharoitda  ishlaganda  plyonka  oddiy  yorugMikni 
o ‘tkazmaydigan  qora  qog‘oz  bilan  o ‘raladi,  biroq  bu  qog‘oz  rentgen  nur­
larini  bemalol  o ‘tkazadi.  Q og‘oz  m a’lum  qalinlikka  ega,  o ‘lchash jarayoni- 
da  buni  ham  hisobga  olish  zarur.
Tajriba  jarayonida  ro‘y  beradigan  qiyinchiliklar  quyidagi  tartibda  bar­
taraf etiladi.  Tekshirilayotgan  nuqtada  metall  sirti  tozalanadi,  kislota  surtila- 
di.  Keyin  tozalangan  sirtga  (odatda  elektrolit  yo'Mi  bilan)  boshqa  biror  me- 
tallning  kristallari  qoplanadi.  P o‘lat  konstruksiyalami  tekshirishda  bunday 
maqsadlar  uchun  ko‘pincha  oltin  ishlatiladi.  Suratga  olganda  plyonkada  temir 
kristallaridan  va  oltin  kristallaridan  qaytgan  rentgen  nurlari  chiziqlari  hosil 
boMadi.  Oltin  kristallari  elektrolit yoMi  bilan  qoplanganligi  sababli,  ular  kuch- 
lanmaydi  va  oltinning  kristall  panjarasidagi  atomlari  orasidagi  masofasini 
m a’lum  deb  qabul  qilsa  boMadi.  Bu  esa  Breg  sharti  (a)  dan  oltin  uchun  в  
burchagini  aniqlash  imkonini  beradi.  Agar  ishlangan  plyonkadan  oltin  chi­
ziqlari  orasidagi  2h  masofa  oMchab  olinsa,  u  holda  (b)  ifodadan  yuqori  dara- 
jadagi  aniqlikda  izlanayotgan  a  masofani  aniqlash  mumkin.  Shunday  qilib, 
mazkur  masofa  plyonkadagi  chiziqlami  oMchash  yoMi  bilan  bilvosita  aniqla­
nadi.  Ammo  bu  ishlar  ham  ba’zi  qiyinchiliklardan  holi  emas.

Eng  a w a l  shuni  aytish  kerak-ki,  tekshirilayotgan  namunaning  yoritil- 
gan  yuzachasidagi  qaytgan  kristallar  soni  10-20  martalab  o ‘lchanadi.  Plyon- 
kada  esa  uzluksiz  qoramtir  chiziqlar  emas,  balki  radiusi  h  ga  teng  bo‘lgan 
aylana  bo‘ylab joylashgan,  har  xil  miqdorda  yoritilgan  yigirmaga  yaqin  nuq­
talar  paydo  b o ‘ladi.  Natijaning  o ‘rtacha  qiymatiga  ega  boMish  uchun,  surat- 
ga  olish  paytida  plyonka  rentgen  nuri  o ‘qi  atrofida  aylantiriladi.  Bunda  plyon- 
kada  uzluksiz  ravishda  yoritilgan  chiziqlar  vujudga  keladi.  Plyonka  ingich­
ka  tasm acha  ko ‘rinishida  olinadi,  chunki  yoritilgan  chiziqni  diam etrini 
oMchash  uchun  toMiq  tasma  boMishi  shart  emas.  15.28  rasmda  aks  kame- 
rasi  deb  atalgan,  m otor  yordam ida  aylantiriladigan  kasseta  ko ‘rsati!gan. 
15.29-rasmda  plyonkadan  olingan  fotosurat-rentgenogramma  tasvirlangan. 
Unda  temir  va  oltinning  chiziq  izlari  ko'rinib  turibdi.  Chiziqlar  ikkilangan, 
chunki  yuqorida  aytganimizdek,  kobalt  nurlanganda  uning  dubleti  (ikkinchi 
nusxasi)  hosil  boMadi.  Yorqinroq  chiziqning  toMqin  uzunligi  A = 1,7853A, 
xirarogMniki  esa  A = 1,7892A  ga  teng.  Tabiiyki  rentgenogrammadan  olina- 
digan  oMchovlar  yorqinroq  chiziqdan  olinadi.
Rentgenogrammaning  chiziqlari  aniq  tiniq  ko‘rinishga  ega  emas,  shuning 
uchun  asosiy  xatoliklar  ana  shu  chiziqlami  oMchash jarayonida  kelib  chiqadi. 
Agar  oMchash  uchun  mikrofotometr  deb  nomlanuvchi  asbobdan  foydalanilsa, 
oMchov  natijalari  aniq  boMadi.  Bunda  chiziqning  qoraygan  joylarini  aniq 
oMchash  mumkin,  buni  oddiy  ko‘zda  bajarish  ancha  qiyin,  albatta.
OMchash  jarayonida  plyonkaga  qayta  ishlov  berishda  uning  kirishishini 
hisobga  oluvchi  tuzatishlar  amalga  oshiriladi.  Buning  uchun  kassetada  na-
Rentgen  nuri

zorat  tirqishlari  qoldiriladi,  buning  natijasida  rentgenogrammaning  yonida 
ikki  o ‘tkir  tishning  tasviri  paydo  boMadi  (15.29-rasm).  Tishlar  orasidagi 
masofani  plyonkada  va  kassetada  oMchash  va  taqqoslash  yoMi  bilan  yoM 
qo'yilgan  xatolikni  tuzatish  mumkin.
Murakkab  kuchlanish  holatida  bosh  kuchlanish  va  bosh  o ‘qlarni  aniq­
lash  uchun  birgina  rengenogramma  kamlik  qiladi.  Chindan  ham,  yuqoridagi 
usul  bo‘yicha,  tik  o ‘qqa  yaqin  yo‘nalishda,  nisbiy  uzayish  aniqlanadi  xolos, 
binobarin,
Ц
Ikki  kuchlanish  va  burchakni  aniqlash  uchun  q o ‘shimcha  ravishda  yana 
ikkita  oMchov  olish  talab  etiladi.  Bu  oMchovlar  tekshirilayotgan  sirtni  nor­
mal  bo‘yicha  emas,  balki  burchak  ostida  (masalan,  45°  burchak ostida)  yori- 
tish  yoMi  bilan  amalga  oshiriladi  (15.30-rasm).  Shunday  qilib,  bosh  o ‘q  va 
bosh  kuchlanishlami  aniqlash  masalasi  prinsipial jihatdan  hal  etsa  boMadigan 
masalaga  aylanadi.
Rentgen  usuli  qoldiq  kuchlanishlami  aniqlashda  boshqa  usullarga  nis­
batan  katta  afzalliklarga  ega  boMishiga  qaramasdan,  amaliyotda  keng  tar- 
qalm agan.  Buning  sababi,  qoM laniladigan  asboblarnin g  q o ‘pol!igi  va 
oMchovlar tahlilining murakkabligidir.  Ayni  chog‘da  rentgen  usulining aniqlik 
darajasi  ham  nisbatan  yuqori  emas,  nega  deganda,  plyonkadan  oMchovlar 
olinayotgan  paytning  o ‘zida  ba’zi  xatoliklarga  yoM  qo‘yiladi.  Va  nihoyat, 
rentgen  usuli  undan  foydalanishni  qiyinlashtiradigan  yana  bir  o ‘ziga  xos 
jihatga  ega.  U  ham  boMsa  shundan  iboratki,  rentgen  nurlarining  qaytarishi 
kristall  panjara  tekisliklariga  nisbatan  tanlash  xususiyatiga  ega  boMganligi 
sababli,  kristallning  elastik  anizotropligi  masalasi  paydo  boMadi.  Tekshiri­
layotgan  obyekt  umuman  izotrop,  uning ba’zi  kristallarigina anizotrop,  kuch­
lanishlami  hisoblashda  bu  ham  e’tiborga  olinishi  zarur,  chunki  qaytgan  nurlar 
plyonkaga  istalgan  tekislikdan  kelib  tushm ay,  faqatgina  kristalografik 
yo ‘nalishi  mos  boMgan  tekislikdagina  yetib  keladi.  Shuning  uchun  kuchla­
nishlami  hisoblashda,  umuman  aytganda,  elastik  doimiylar  E   va  M  ning 
o ‘rtacha  qiymatlaridan  emas,  balki  kristallaming  tegishli  tekisliklariga  xos 
boMgan  qiymatlaridan  foydalanish  maqsadga  muvofiq.  Aytilgan  qiyinchi- 
liklami  bartaraf etishga  doir  bir  qancha  ishlar  qilingan,  ammo  bu  masalani 
uzil-kesil  hal  qilingan  deb  aytib  boMmaydi.  Kuchlanishlami  aniqlashning 
rentgen  usuli  hali  ancha  takomillashishga  muhtoj.

Lok  qoplash  usuli  shundan  iboratki,  bunda  tekshirilayotgan  konstruksi­
yaga  yupqa  qatlamda  lok  surtiladi.  Lok  quriganda  metalga  zich  yopishgan 
yupqa  plyonka  hosil  boMadi.  Lokning  tarkibi  shunday  tanlanadiki,  plyonka- 
ning  cho‘zilishdagi  uzayishi  metalining  elastik  uzayishi  chegarasida  boMsin. 
Sinalayotgan  obyekt  yuklanganida  kuchlanishlar  katta  boMgan  zonada  lok 
qoplam ada  mayda  yoriqlar  hosil  boMadi.
Tajribalarning  ko'rsatishicha,  yoriqlarning  y o ‘nalishi  cho'zilish  o ‘qiga 
tik  boMadi.  Izotrop  material  uchun  bu  cho‘zilishdagi  bosh  kuchlanishlar 
y o ‘nalishiga  mos  keladi.  Shaffof  lokda  bu  yoriqlar  k o'zga  yaxshi  tashlana- 
di  va  bosh  0 ‘qlaming  yo ‘nalishi  osongina  aniqlanadi.  Tanlangan  lokning 
uzilish  chogMdagi  uzayishi  tonirovka  (sozlash)  payitida  tekis  namunani  ten­
zom etr  yordamida  mexanik  sinash  orqali  aniqlanadi.
Siqilish  zonasidagi  bosh  kuchlanishlar ju d a  oddiy  yoM  bilan  aniqlanadi. 
Konstruksiyaga  kuch  qo ‘yiladi  va  kuchlangan  sirt  loklanadi.  Konstruksiya 
yukdan  bo‘shatilganda  siqilish  zonasida  yoriqlar  paydo  boMadi.
Lokning  oddiy  va  qulay  tarkibi  sifatida  100  g  nok  essensiyasiga 
50  g 
kanifol  va  5  g  selluloid  qo‘shib  tayyorlangan  eritmani  tavsiya  etsa  boMadi. 
Uzilish  uzunligi  turlicha  boMgan  loklar  oilasini  tayyorlash  uchun  jud a  k o ‘p 
retseptlar  mavjud.
Lok  qoplash  usuli  kuchlanishlami  aniqlashda mustaqil  usul  sifatida  emas, 
balki  yordamchi-taxmin  qiluvchi  usul  sifatida  ahamiyatlidir.  Chunki  bu  usul 
yordam ida  oddiy  vositalardan  foydalanib,  kerakli  zonalarda  bosh  o ‘qlar 
y o ‘nalishini  va  hosil  boMayotan  kuchlanishlarning  taxm iniy  qiym atlarini 
osongina  aniqlash  mumkin.  Oldindan  o ‘tkazilgan  bu  kabi  sinovlardan  so‘ng 
kuchlanish  holatlarini  bexato  aniqlash  uchun  qarshilik datchiklarini  maqsadga 
muvofiq  ravishda  joylashtirish  imkoniyatlari  paydo  boMadi.
Xulosa
Biz  m azkur  bobda  konstruksiya  elementlarida  hosil  boMadigan  defor­
m atsiya  va  kuchlanish  holatlarini  eksperimental  usullar  orqali  aniqlashni 
o ‘rgandik.  Eksperimental  usullaming  bir  qancha  turlarini  ko‘rib  oMdik.  Bu 
usullar  kelajakda  bino  va  inshoot  konstruksiyalari  texnik  holatiga  baho  be- 
rishda  asqotadi.

P r o k a t   p r o f i l l a r n i n g   s o r t a m e n t l a r i
Y o n  la ri  t e n g m a s   b u r c h a k l i k l a r  
( G O S T   8 5 1 0 - 5 7 )
S h a r t li   b e l g i l a r  
V   -   p o l k a   b a l a n d l i g i  
b   -   p o l k a   k e n g lig i 
d   -   p o l k a   q a l i n l i g i  
r  -   p o l k a   y o n i  r a d i u s i
i  -   i n e r s i y a   r a d i u s i
x 0,  b ,  y 0  -   o g 'i r l i k   m a r k a z i  m a s o f a l a r i
Profil
nomeri
OMchamlari
Kesim
yuzi,
A
O g'ir-
ligi
(kg/m)
0 ‘c larning  spravka  miqdorlari
V
b
d
R
R
x-x

У-У


X|-X|


У


1


1
u-u
h
ix
Jy
>y
h i
Y„
Jyi
min
X„
Ju
min
iu
min
0 ‘qning 
qiyalik 
burchagi 
tg a
Mm
sm 2
kG
sm4
sm

sm4


sm
sm4
sm
sm4
sm
sm4
sm
2.5\ 1.6
25
16
3
3,5
1,2
1,16
0,91
0.70
0.78
0,22
0,44
1,56
0,86
0,43
0.42
0,13
0,34
0,392
3,2\2
32
20
3
3,5
1.2
1,49
1,94
1.17
1,52
1.52
1.93
1,01
1,00
0,46
0,57
0,55
0,54
3.26
4,38
1.08
1,12
0.83
1.12
0.4
0,53
0,28
0,35
0,43
0,43
0,382
0,374
4
4\2,5
40
25
3
4,0
1.3
1.89
2,47
1,48
1,94
3.08
3,93
1,27
1.26
0,93
1,18
0.70
0,69
6,37
8,53
1.32
1.37
1.58
2,15
0,59
0.63
0,56
0,71
0,54
0,54
0.385
0,381
4
4.5\2.8
45
28
3
5
1,7
2,14
2.80
1,68
2,20
4,41
5,68
1,43
1,42
1,32
1,69
0.79
0,78
9,02
12,1
1,47
1.51
2,20
2,98
0,64.
0,68
0,79
1,02
0,61
0,60
0,382
0,379
4
5\3,2
50
32
3
5,5
1.8
2,42
3,17
1.90
2,49
6.17
7.98
1,60
1,59
1,99
2,56
0,91
0,90
12,4
16.6
1.60
1,65
3,26
4,42
0,72
0,76
1,18
1,52
0,70
0,69
0,403
0,401
4
5,6\3,6
56
36
3.5
6.0
2,0
3.16
3,58
2.48
2.81
10,1
11.4
1,79
1.78
3.30
3,70
1.02
1,02
20.3
23,2
1,80
1.82
5.43
6.25
0,82
084
1.95
2,19
0,79
0.78
0,407
0,406
4
6,3\4,0
63
40
5
7,0 2.3
4,41
4,04
3,46
3,17
13,8
16,3
1,77
2,01
4,48
5.16
1.01
1,13
29.2
33,0
1,86
2,03
7.91
8.51
0,88
0,91
2,66
3.07
0.78
0,87
0,404
0,397
4

7/4,5

7,5/5


8/5
9,5\6
I0\6,3

11\7


12.5\8
14\9
16,10
18/11
70

75


80
90
100
110
125
140
160
180
45

50


50
56
63
70
80
90
100
110
4,5
7,5
5.5
10
6,5
7

10 
12 

10
9
10 
12 
14 
10 
12
10
10
11
12

13


14
2,5

2,7


2,7
3,3
3.3
3,7
4,3
47
5.07
5.59 
6,11 
7,25 
9,47
6.36
7.55
7,86
8.54
11,18
9.59
11.1 
12.6 
15,5 
11,4
12.3
13.9
14.1 
16
19.7
23.4 
18
22.2
22.9
25.3 
30
34.7
28.3
33.7
3.91
4.63
6.03
3.98 
4.39
4.97
5.69 
7,43
4.99
5.92 
6.17
6.70 
8,77 
7,53
8.709,
8712,1
8.98
9.64 
10.9
11,12,
5
15.5
18.3
14.1
17.5 
18
19.8
23.6
27.3
22.2
26.4
19.9
23.3
29.6
25.3
27.8
34.8
40.9
52.4
41.6 
49.0 
65.3
70.6
90.9 
98,311
3
127
154
142
152
172
227
256
312
365
364
444
606
667
784
897
952
1123
2,00
1,99
1,96
2.23
2.23 
2,39 
2,38 
2,35
2,56
2,55
2,88
2,88
2,85
3,2
3,19
3,18
3.15 
3,53 
3,52 
3.51 
4,01
4
3.98
395
4,49
4,47
5.15 
5.13 
5,11
5.08
5.8 
5.77
6,26
7.28
9,15
8,25
9.05
12.5
14.6
18.5
12.7
14.8 
19,7 
21,2 
26,1
30.6
35.0 
39.2
47.1
45.6
48.7
54.6
73.7 
83,0 
100 
117 
120 
146 
186 
204 
239 
272 
276 
324
1,12
1.11
1,09
1.28
1.27 
1,43 
1,42
1.40
1.41 
1.40
1.58
1.58
1.56 
1.79 
1,78 
1.77 
1.75
2
1,99
1.98
2.29
2.28 
2,26 
2,24
2.58
2.56 
285 
2.84 
2.82 
2.82 
3,12 
3,1
41,4
49.9 
66,9
51
56.7
69.7
83.9 
112
84,6
102
132
145
194
198
232
266
333
286
309
353
452
518
649
781
727
911
1221

1359


1634
1910
1933
2324
2,08
2.12
2.20
2.25
2.28
2.39 
2,44 
2,52
~2IT
2,65
2.92
2,95
3.04 
3,23 
3,28
3.32
3.40 
3,55
3.57 
3,61 
4,01
4.05 
4,14
4.22 
4,49
4.58 
5,19
5.23
5.32
5.40 
5.88 
5,97
10,8
13.1 
17,9
13.6
15.2 
20.8
25.2
34.2
20.8
25.2
32.2
35.2
47.8
49.9
58.7 
67,6
85.8
74.3
80.3
92.3 
119 
137 
173 
210 
194 
245 
300 
335 
405 
477 
444 
537
0,95
0,99
1.07
1.03
1.05
1.17 
1,21 
1.29
1,13
1.17 
1.26 
1.28
1.36
1.42 
1.45 
1,50
1.58
1.58
1.6 
1,64
1.8 
1,84 
1,92
2
2.03 
2,12 
2.23 
2.28
2.36
2.43
2.44 
2,52
3.72
4.36
5.58
4.88 
5,34 
7,24 
8,48
10.9
7.58
8.88 
11,8
12.7
16.3 
18,2
20.8
23.4
28.3
26.9 
28,8
32.3
43.4 
48,8
59.3
65.5
70.3
85.5 
110 
121 
142 
162 
165 
194
0,86
0.86
0.85
0.98
0.98
1.09 
1.08
1.07
1.09
1.08 
1.22 
1.22 
1.21 
1,38 
1,37 
1,36 
1,35
1.53
1.53 
1.52 
1,76 
1,75 
1,74 
1,72 
1.98 
1,96 
2,2 
2,19 
2,18 
2,16 
2,42 
2.40

14


34,7


27,3


897


5,08


272


2,82


1910


5,40


477


2,43


162


2,16


0,385


18/11


180


110
10

14


47


28,3


22,2

952


5,8


276


3,12


1933


5,88


444


2,44


165


2,4?


0,375


12

33,7


26,4


1123


5,77


324


3,1


2324


5,97


537


2,52


194


2,40


0,374


20/12,5


200

125


11

14


4,7


34,9


27,4


1449


6,45


446


3,58 2920


6,5


718


2,79


264


2,75


0,392


12

37,9


29,7


1568


6,43


482


3,57


3189


6,54


786


2,83


285


2,74


0,392


14


43,9


34,4


1801


6,41


551


3,54


3726


6,62


922


2,91


327


2,73


0,390


16


49,8


39,1


2026


6,38


617


3,52 4264


6,71


1061


2,99


367


? 11


0,988


25\16


250


160


12

18


6

48,3


37,8


3147


8,07


1032


4,62


6212


7,97


1634


3,53


604


3,54


0,410


16


63,6


49,9


4091


8,02

1333


4,58


8308


8.14


2200

3,69


781


3,50


0,408


18


71,1


55,8


4545


7,99


1475


4,56


9358


8,23


2487


3,77


866

3,49


0,407


20

78,5


61,7


4987


7,97


1613


4,53 10410 8,31


2776


3,85


949


3,48


0,405


u>
40
to

Y onlari  teng  b u rc h a k lik la r 
(G O ST  8508-57)
OMchamlari
Profil-
ning
yuzi,
A
OgMrligi
(kg/m )
0 ‘qlar u chu n
Profillar
R
x- X
xo-xo
Уо-Уо
X|-X|
Zo
b
d
r
lx
•x
1x0
ixO
lyo
•yo
Ixl
M m
S m 2
Kg
Sm 4
Sm
Sm 4
Sm
Sm 4
Sm
Sm 4
Sm
2
20
3
4
3.5
1,2
1,13
1,46
0,89
1,15
0,40
0,50
0,59
0,58
0,63
0,78
0,75
0,73
0,17
0,22
0,39
0,38
0,81
1,09
0,60
0,64
2,5
25
3
4
3,5
1,2
1,43
1,86
1,12
1,46
0,81
1,03
0,75
0,74
1,29
1,62
0,95
0,93
0,34
0,44
0,49
0,48
1,57
2,11
0,73
0,76
2,8
28
3
4
1,3
1,62
1,27
1,16
0,85
1,84
1,07
0,48
0,55
2,20
0,80
3,2
32
3
4
4,5
1,5
1,86
2,43
1,46
1,91
1,77
2,26
0,97
0,96
2,80
3,58
1,23
1,21
0,74
0,94
0,63
0,62
3,26
4,39
0,89
0,94
3,6
36
3
4
4,5
1,5
2,10
2,75
1,65
2,16
2,56
3,29
1,10
1,09
4,06
5,21
1,39
1,38
1,06
1,36
0,71
0,70
4,64
6,24
0,99
1,04
4
40
3
4
5
1,7
2,35
3,08
1,85
2,42
3,55
4,58
1,23
1,22
5,63
7,26
1,55
1,53
1,47
1,90
0,79
0,78
6,35
8,53
1,09
U 3
4,5
45
3
4
5
5
1,7
2,65
3,48
4,29
2,08
2,73
3,37
5,13
6,63
8,03
1,39
1,38
1,37
8,13
10,5
12,7
1,75
1,74
1,72
2,12
2,74
3,33
0,89
0,89
0,88
9,04
12,1
15,3
1,21
1,26
1,30

5
50
4
5
5,5
1,8
3,89
4,80
3,05
3,77
9,21
11,2
1.54
1,53
14,6
17,8
1,94
1,92
3,80
4.63
0,99
0,98
16.6
20,9
1,38
1,42
3,5
3,86
3,03
11,6
1,73
18,4
2,18
4,80
1,12
20,3
1,50
5,6
56
4
6
2
4,38
3,44
13,1
1,73
20.8
2,18
5,41
1,11
23,3
1,52
5
5,41
4,25
16,0
1,72
25,4
2,16
6,59
1,10
29,2
1,57
4
4,96
3,90
18,9
1,95
29,9
2,45
7,81
1,25
33,1
1,69
6,3
63
5
7
2,3
6,13
4,81
23,1
1,94
36,6
2,44
9,52
1,25
41,5
1,74
6
7,28
5,72
27,1
1,93
42,9
2,43
11,2
1,24
50,9
1,78
4,5
6,20
4,87
29,0
2,16
46,0
2,72
12,0
1,39
51,0
1,88
6,86
5,38
31,9
2,16
50.7
2,72
13,2
1,39
56,7
1,90
7

Do'stlaringiz bilan baham:

©2018 Учебные документы
Рады что Вы стали частью нашего образовательного сообщества.
?


---xm---trkc-etimoloji.html

---yzon----olsun---trkc.html

---znachitelnij-rost-----.html

--1-----------48---privat.html

--1-herbertus-aduncus-4.html